Istorija
Masovno useljavanje srpskih političkih emigranata u SAD počelo je u proleće 1949 i produžilo se narednih godina. Dolaskom u novi svet ovi Srbi nisu zaboravili svoju braću ostalu po nemačkim, italijanskim i austrijskim logorima i bolnicama. Prva humanitarna pomoć organizovana je u južnom Milvokiju u Viskonsinu, u proleće 1949. Već u julu te iste godine osnovana je humanitarna organizacija Bratska Pomoć sa 25 članova. Njihova članarina bila je sav, ali ipak dovoljan prihod. Uporedo , Gdin Milutin Lilić organizovao je, u Čikagu, Fond za pomoć braći u Evropi. Upućen je apel svim novodošlim Srbima da se priključe ovoj humanitarnoj akciji. Osnivačka skupština je održana 17. juna 1950 godine u manastiru Sveti Sava u Libertvilu. Osnivanju Srpske Bratske Pomoći kumovao je veliki srpski duhovnik , vladika Žički, dr. Nikolaj Velimirović, koji joj je dao ime.
Srpska Bratska Pomoć je nacionalno-humana, nepolitička organizacija, koja ovakvim stavom stoji na raspolaganju celokupnom Srpstvu u emigraciji, da preko nje rodoljubivi Srbi obavljaju svoju humanu dužnost prema braći i sestrama u nevolji.
Udruženjem upravlja Glavni odbor SBP kao zakonodavno i izvršno telo na čijem čelu se nalazi predsednik. Za prvog predsednika Osnivačka skupstina je izabrala Gdina. Majora Milutina P. Lilića.
Vrhovni I zakonodavni organ udruženja je Skupština članova SBP. Rad SBP se bazira na Pravilima udruženja koja su propisana, usvojena i mogu biti menjana samo od strane Skupštine članova. Pravila su štampana i dostupna su svim članovima i prijateljima udruženja. Sve dužnosti i funkcije u SBP su počasne i bez materijalne nagrade.
Organizaciju je trebalo registrovati kod američkih vlasti. S obzirom da tada još niko od članova nije bio državljanin USA, Gdin. Lilić se obratio trojici američkih advokata, prijateljima organizacije. Uz njihovu pomoć dozvola za rad je dobijena 17. Maja 1951 godine i zavedena u državi Ilinois pod brojem 11531.
Ne samo da je SBH imala status neprofitabilne organizacije nego joj je od 21. avgusta 1964. godine Federalna vlada odobrila status ”Charity Organization” što joj je otvorilo nove mogućnosti u humanitarnom radu.
1950. godine su izrađeni grb i značka SBP. Četiri ugla značke predstavljaju četiri strane sveta na koje je rat rasuo srpske borce, a crveni krst u njenoj sredini je znak milosrđa.
1953. godine ustanovljen je i Dan Srpske Bratske Pomoći, zamišljen i sprovodjen kao sabor svih članova i prijatelja organizacije koji se obeležava prve nedelje avgusta meseca.
Verna tradiciji naroda kojem pripada, SBP je 1953. ustanovila i svoju krsnu slavu. To je praznik Sretenje Gospodnje koji simbolično obeležava sretanje stare i nove emigracije i predstavlja simbol hrišćanskog i humanitarnog rada. Sa svojim članovima i prijateljima slavi se svakog 15. februara.
U toku prvih osam meseci postojanja organizacije osnovano je 11 odbora a broj članova je porastao na 628. Polovinom 1951. vec je bilo 20 odbora i 1200 članova u sedam država Amerike, a 1954. sa osnivanjem SBP u Kanadi broj članova je skočio na 2200.
1954. godine na inicijativu iz Milvokija organizovan je Podmladak Srpske Bratske Pomoći. Cilj ovog dela organizacije je bio da organizuje i pripremi omladinu za budući humanitarni rad, da neguje, razvija i širi bratsku ljubav i slogu, da obrazuje mlade o nacionalnom i kulturnom nasleđu.
1969. godine kupljeno je veliko imanje u Lake Villa i dato mu je ime Srpsko Selo. Tada je SBP brojala oko 1500 članova koji su se odazvali prilozima i dobrovoljnim radom tako da je već 1970. godine izgrađen objekat sa banket salom, kuhinjom i pratećim prostorijama. Ideja predsedništva, koju je članstvo prihvatilo je bila da imanje, sa banket salom, može donositi prihod iznajmljivanjem ali će svakako biti mesto za proslavu praznika i okupljanje članova.
Velikom dobrotvornom akcijom 1971. godine skupljeno je dovoljno novca i kredit je otplaćen. Za manje od dve godine imanje je prešlo u vlasništvo SBP!
Sportska sekcija je stvorena 1972. godine. Kako je fudbal bio omiljen sport među našim ljudima prirodno je bilo da se prvo osnuje fudbalski klub. Tim je dobio ime “Ujedinjeni Srbi” ali su ga Amerikanci zvali “US 72”. Klub je počeo takmičenja u Trećoj diviziji Nacionalne lige Čikaga ali je već sledeće sezone odneo šampionsku titulu i prešao u Drugu diviziju. Ponovo šampioni, prešli su u Prvu diviziju Nacionalne lige.
1990. igrači su svojim radom izgradili dva fudbalska igrališta u Srpskom selu a 2000. godine Omladinska sekcija je dobila još dva tima, “Morava” u Lake Vila i “Soko” u Rokfordu. U toku leta, svake subote i nedelje fudbalski tereni su bili puni. Uskoro su na imanju Srpsko Selo izgrađena još dva terena.
U prvih 10 godina svog postojanja SBP je prikupila preko $750,000 i podelila ih svojim štićenicima. Za 5 decenija svog rada SBP je izdvojila 2 miliona dolara za zbrinjavanje oko 5,500 Srba u nevolji širom sveta. Nakon smrti svojih štićenika SBP je nastavila da šalje novac za održavanje njihovih grobova.
Za vreme poslednjeg rata i Nato bombardovanja 1999 kad je SBP u Americi bila onemogućena da šalje pomoć u domovinu, organizacija u Kanadi je bila veoma aktivna. Oni su poslali veliku količinu lekova, medicinske opreme i skupih medicinskih aparata u veliki broj bolnica u Srbiji i Republici Srpskoj.
SBP u Kanadi se istakla 1999 i u širenju svesti kanadskih i američkih državljana o dešavanjima na prostorima u domovini.